— Непобитан доказ „изузетно прецизног дизајна” са биолошке тачке гледишта
Бакар је есенцијални елемент у траговима за људско тело, али и најмањи вишак може бити смртоносан. Испод је течна, разумљива и строго научна српска верзија оригиналног персијског текста:
Јони бакра (Cu²⁺) су апсолутно неопходни за нормално функционисање скелетних мишића. Они регулишу пролиферацију и диференцијацију миобласта и у зрелим мишићним ћелијама учествују у бројним ензимима зависним од бакра да би одржали метаболичку равнотежу. Међутим, када интрацелуларни бакар пређе безбедан ниво, активира се нови облик програмиране ћелијске смрти откривен 2022. године – купроптоза (cuproptosis). За разлику од апоптозе, некроптозе и фероптозе, купроптоза зависи искључиво од акумулације бакра, уско је повезана са функцијом митохондрија и карактерише је абнормална агрегација липоилисаних протеина и тешки оксидативни стрес.
Ово открива запањујућу истину: исти елемент неопходан за живот може, при најмањем вишку, одмах активирати изузетно прецизан и сложен програм ћелијске смрти. То је најјаснији пример екстремно фине подешености (extreme fine-tuning) на ћелијском нивоу.
Митохондријална дисфункција, оксидативни стрес, хронична упала и поремећај метаболизма протеина су најважнији патолошки процеси код саркопеније (губитак мишићне масе због старења). Купроптоза очигледно игра кључну улогу у томе. У старећим ћелијама је обично поремећен образац експресије бакарних транспортера: улазак бакра ↑, излазак ↓ → токсична интрацелуларна акумулација бакра.
Ово поново доказује да улазак и излазак бакра контролишу са фантастичном прецизношћу; чак и најмањи дисбаланс изазива болест и мишићну атрофију – још један непобитан доказ ултраосетљивости и савршене подешености живих система.
Чак и најватренији еволуциони биолози данас признају: најмање одступање у нивоу бакра изазива тешке патологије. То значи да је систем од самог почетка морао бити потпун и савршено калибрисан – није могао настати постепено кроз случајне мутације.
Научни радови који описују ове механизме никада не помињу реч „еволуција”. Они само документују системе такве сложености и прецизности да и микроскопско поремећај (концентрација бакра или перформансе митохондрија) доводи до ћелијске смрти или болести. То је управо врста нередуцибилне сложености (irreducible complexity) коју захтева теорија Интелигентног Дизајна: системи који нису могли настати корак по корак и морали су бити пројектовани потпуни од почетка.
Замислите на тренутак да је свемир заиста настао чистом случајношћу и да Створитеља нема. Много пре него што су митохондрије „еволуирале” способност да прецизно регулишу интрацелуларни бакар, цело човечанство би већ изумрло од тровања бакром – репродукција и опстанак би били немогући. Људско тело је изузетно крхко, а истовремено испуњено хиљадама најфиније избалансираних механизама; само једно минимално одступање критичног параметра изазвало би потпуни колапс. Ипак, ми постојимо! То само по себи представља непобитан доказ да постоји Свемогући Створитељ који бескрајном мудрошћу и моћи у сваком тренутку одржава сваки детаљ постојања.
Као што Узвишени Аллах каже у Кур’ану:
Сура Ел-Фуркан 25:2 Онај коме припада власт над небесима и Земљом, Који није узео дете и нема ортака у власти, Који је створио сваку ствар и одредио јој тачну меру. (Превод: https://quranenc.com/sr/sura-25#2)
Сура Ел-Инфитар 82:6-7 О човече! Шта те је преварило у вези твог Племенитог Господара, Који те је створио, обликовао и уравнотежио? (Превод: https://quranenc.com/sr/sura-82#6-7)
Оставите одговор